Fra Stipo Nevistić baštinio je dosjetljivost i humor od svoje majke. Nakon majčine smrti pričao je događaj sa svojom majkom.
Vidim ja, priča fra Stipo, da će majka broz putovati, pa je zapitah:
– Majko, eto dabogda da ozdraviš, ali ako umreš, mi fratri običavamo svoje roditelje ukopati u našim fratarskim habitima, jer imamo tu povlasticu. Bili i ja tebi obukao naš habit?
– Nemoj, sinko, reče starica. Ja najvolim u svojoj kupreškoj ćurdiji pred Boga doć, u čemu sam sav vik vikovala. Ako mi obučeš svoj habit, šta ja znam šta može bit. Bojim se, mogao bi on zamirisat vratu, pa će pokušat mene mjesto tebe odvuć u pakao. Ti se, sinko, znaš s njim bočit, a ja, nit sam to kad učila, nit mi je tribalo.
